U periodu od 1971. do 1980. godine nakon izbora najsavremenije tehnologije i opreme poreklom uglavnom iz SAD, izgrađeno je 6 fabrika: PENG, PEVG, VCM, PVC, Etilen i Elektroliza, međusobno tehnološki povezanih etilenskom i hlornom linijom. Celinu su zaokružile Fabrika Energetika i Fabrika za obradu otpadnih voda, kao i brojni specijalizovani sektori.
1971. godina
Petrohemija Statutom HIP-a dobija status radne jedinice u izgradnji.
1975. godina
Osnovana Radna organizacija za proizvodnju petrohemikalijskih proizvoda, sirovina i hemikalija „Petrohemija“ – u osnivanju.
1980. godina
25. septembra konstituisana Radna organizacija Petrohemija.
1988. godina
Otplaćeni svi krediti uzeti za izgradnju fabrike.
1989. godina
Transformacijom SOUR-a „HIP-Petrohemija“ se izdvaja i postaje Društveno preduzeće za proizvodnju petrohemijskih proizvoda, sirovina i hemikalija „HIP-Petrohemija“ sa p.o. Pančevo.
1991. godina
Petrohemiji pridružena Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru kod Zrenjanina. Puštena u rad Fabrika za proizvodnju polietilenskih cevi i elektrofuzionih fitinga “Petroplast”, kao i još dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
1992 – 1996. godina
Sankcije, nedostatak sirovog benzina, nemogućnost uvoza i izvoza i ukidanje preferencijala potpuno blokirali rad fabrike. Posle zaustavljanja proizvodnje postrojenja su konzervirana, propisno održavana i pripremana za ponovni start.
1996. godina
1997. godina
Petrohemiji pridružena fabrika Panonijaplast iz Crepaje, sa proizvodnim programom PVC i PEVG granulata.
1999. godina
Aprila meseca u NATO bombardovanju uništene dve fabrike HIP-Petrohemija: Elektroliza i VCM, dok je treća – PVC onesposobljena za rad, čime je razoreno 40 odsto proizvodnih kapaciteta. Na širem području degradiran eko sistem.
U septembru ponovo startuje proizvodnja u svim pogonima koji nisu bili oštećeni bombardovanjem.
2004. godina
Konverzija potraživanja Uprave javnih prihoda Republike Srbije, Fonda za razvoj i Naftne industrije Srbije u kapital HIP-Petrohemija okončana u martu. U skladu sa promenjenom strukturom kapitala jula meseca izvršena promena oblika preduzeća u akcionarsko društvo.
2009 – 2011. godina
Nakon nepunih godinu dana ministar ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, Mlađan Dinkić i generalni direktor NIS-a, Kiril Kravčenko 15. jula 2010. godine potpisali su Sporazum o dugoročnoj strateškoj saradnji NIS-a i HIP-Petrohemije, koji će omogućiti da NIS snabdeva Petrohemiju primarnim benzinom u narednih 10 godina.
21. novembra 2011. godine ministar ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, Nebojša Ćirić i generalni direktor NIS-a, Kiril Kravčenko potpisali su Sporazum o strateškoj saradnji NIS a.d. i HIP-Petrohemija a.d. u oblasti povećanja efikasnosti proizvodnje i finansijske stabilnosti kompanije. Investicije predviđene ovim Sporazumom su uslov za stabilnu budućnost Petrohemije.
2012. godina
PF sekcija Fabrike PEVG je rekonstruisana po licenci Chevron Phillips Chemical Company – USA, čime je proizvodni kapacitet povećan na 90 kt/god. uz mogućnost dostizanja kapaciteta od 110 kt/god.
2013. godina
Vlada RS donosi Akcioni plan za okončanje restrukturiranja. Prema donetom Akcionom planu, HIP- Petrohemija je svrstana u grupu od 16 preduzeća koja imaju realnu mogućnost da ostvare održivo poslovanje.
U Fabrici PEVG ostvaren je maksimalni godišnji kapacitet od 89,14 kt/g, dok jeu fabrici PENG ostvarena rekordna proizvodnja od 61,5 kt polietilena.
2014. godina
Pokrenuto razmatranje mogućih koncepcija reorganizacije koji će sadržati mere finansijske, poslovne i organizacione konsolidacije, kao i način realizacije investicionog programa.
U skladu sa Zakonom o privatizaciji u imenu kompanije briše se odrednica “u restrukturiranju”.
2015. godina
Završeni su investicioni i remontni radovi vredni 3,9 miliona evra tokom kojih je izvršena rekonstrukcija i zamena delova postrojenja u Energetici, Etilenu, PENG-u, PEVG-u i Fabrici sintetičkog kaučuka kao i povećanje energetske efikasnosti u fabrici FSK.
2016. godina
Privredni sud u Pančevu doneo je Rešenje o pokretanju Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR) koji je prethodno usvojen na Skupštini akcionara, kao i privremenu meru kojom je produžena zaštita kompanije od poverilaca u narednih šest meseci.
Privrednom sudu u Pančevu podnet je predlog za povlačenje UPPR-a, radi izrade novog.
Regulisane su obaveze predviđene Sporazumom o vansudskom poravnanju sa „Lukoil Srbija“ ad Novi Beograd.
Pristupa se izradi novog UPPR-a kojim će se rešiti dugovi državnih poverilaca i NIS-a.
Postizanje dogovora sa NIS-om i komercijalnim poveriocima otvorilo je „HIP-Petrohemiji“ mogućnost da se praktično oslobodi svih istorijskih dugova koji bi mogli biti delimično otpisani, a delimično konvertovani u kapital kroz novi UPPR, a sa druge strane obezbeđeni su predvidivi dugoročni poslovni odnosi sa NIS-om.
2017. godina
Rešenjem Privrednog suda u Pančevu novi UPPR je postao pravosnažan. Usvajanjem UPPR-a, kompanija dobija preduslove za postizanje održivog poslovanja i pronalaženje strateškog partnera.
2021. godina
Cilj strateškog partnerstva je obezbeđivanje dugoročno održivog poslovanja HIP-Petrohemije i jačanje njene konkurentnosti na tržištu.
Vlasnička struktura HIP Petrohemija je 79,14% udela u vlasništvu Republike Srbije i 20,86% udela u vlasništvu NIS a.d. Novi Sad.
2022. godina
HIP-Petrohemija posluje kao društvo sa ograničenom odgovornošću (novi skraćeni naziv Društva je HIP-Petrohemija d.o.o. Pančevo).
Promena pravne forme i naziva Društva nema uticaja na odnose sa kupcima i dobavljačima.
Vlasnička struktura HIP Petrohemija je nepromenjena, 79,14% udela je u vlasništvu Republike Srbije, a 20,86% udela je u vlasništvu NIS a.d. Novi Sad.
2023. godina
Nakon promene pravne forme tokom 2022. godine, kao i uspešnog završetka radnji zatvaranja, Skupština Društva je dana 09.06.2023. godine, u cilju dalje realizacije Ugovora o strateškom partnerstvu, donela odluku o povećanju osnovnog kapitala Društva novim novčanim ulogom člana Društva NIS a.d. Novi Sad kao strateškog investitora.
Nakon registracije donete odluke i uplate upisanog uloga član Društva NIS a.d. Novi Sad stekao je 90,00 % udela u ukupnom kapitalu Društva, dok Republika Srbija ima 10,00 % udela u ukupnom kapitalu Društva.